Ideju života kao toka, pokreta, snage, akcije, radosti, Tamara Rakić ostvaruje kroz prikaz nekoliko njoj omiljenih hrtova u trku. Sjajnom stilizacijom izuzetno gipkih, elegantnih i izduženih tela hrtova, koji se u svojoj kompozicijskoj celini skoro doživljavaju kao crtež u prostoru, umetnica stvara ubedljivo stanje poleta i toka, unoseći, na neki čudan način, čak i dimenziju vremena u ovaj prizor. Jer, iako smo svesni da je reč o skulpturi koja je statična i rađena u metalu, svojom vizuelnom dejstvenošću ona stvara utisak da će svakog trenutka ovi hrtovi nastaviti svoj trk u prostoru.