Prepoznajući moguće elemente za ljuljašku u industrijskom metalnom otpadu, Mira Brtka konstruiše skulpturu pod istim nazivom, ostavljajući mogućnost pokreta ljuljanja samog oblika. Kombinacijom ovalnih delova punih i praznih oblika, stvorena je ljupka varijanta nesumnjivo odmah prepoznatljive ljuljaške. Ali, naknadnim bojenjem zlatnom bojom, sama forma je dobila posebnost, izdvajajući se svojom neobičnom pojavom i neočekivanim postojanjem stolice – ljuljaške u javnom okruženju.